Odav­no je Ta­di­ja Bo­ško­vić pri­su­tan u cr­no­gor­skoj isto­ri­o­gra­fi­ji. No­vi­ja isto­ri­ja, a po­seb­no Dru­gi svjet­ski rat i nje­go­ve po­slje­di­ce uža su spe­ci­jal­nost ovog ma­gi­stra isto­rij­skih na­u­ka iz Bi­je­log Po­lja. Na­kon ne­ko­li­ko ko­a­u­tor­skih mo­no­gra­fi­ja i „Ba­ra pod mle­tač­kom vla­šću 1443-1571. go­di­ne” Bo­ško­vić je, na­kon vi­še­go­di­šnjeg pre­da­nog ra­da, či­ta­lač­koj pu­bli­ci, na­ro­či­to bje­lo­polj­skog kra­ja, po­da­rio ve­o­ma za­ni­mlji­vu edi­ci­ju „Žr­tve ra­ta u sre­zu bje­lo­polj­skom 1941 – 1945”. Ra­de­ći u Dr­žav­nom ar­hi­vu Cr­ne Go­re, kao ne­po­sred­ni ru­ko­vo­di­lac Ar­hiv­skog odje­lje­nja u Bi­je­lom Po­lju ma­gi­star isto­rij­skih na­u­ka Ta­di­ja Bo­ško­vić je sa­ku­pljao, raz­vr­sta­vao, slo­žio i na kra­ju u ve­o­ma dra­go­cje­nu knji­gu, od pre­ko 500 stra­na, ob­ja­vio, uglav­nom naj­zna­čaj­ni­je što se u pe­to­go­di­šnjem vi­ho­ru Dru­gog svjet­skog ra­ta de­ša­va­lo u bje­lo­polj­skom sre­zu.
„Žr­tve ra­ta u sre­zu bje­lo­polj­skom 1941 – 1945” na, do sa­da, naj­pre­ci­zni­ji na­čin opi­su­je de­ša­va­nja i do­no­si ime­na po­stra­da­lih u bje­lo­polj­skoj op­šti­ni. Bo­ško­vić u uvod­nom di­je­lu, krat­ko, ali pre­ci­zno osli­ka­va so­ci­jal­no-po­li­tič­ku si­tu­a­ci­ju u Sre­zu Bi­je­lo Po­lje, opi­su­je si­tu­a­ci­ju uoči i na po­čet­ku Dru­gog svjet­skog ra­ta, nje­gov tok, par­ti­zan­ske i čet­nič­ke ak­ci­je, kao i dje­lo­va­nje mu­sli­man­ske mi­li­ci­je. Ta­ko­đe, ma­gi­star Bo­ško­vić je po­di­je­lio bje­lo­polj­ski Srez po op­šti­na­ma i na jed­nom mje­stu, ali raz­dvo­je­no, is­pi­sao ime­na sa osnov­nim po­da­ci­ma svih stra­da­lih.
Bje­lo­polj­ski srez je u Dru­gom svjet­skom ra­tu pro­šao kroz te­šku gol­go­tu. Gi­nu­lo se na sva­koj stra­ni. Bra­to­u­bi­lač­ki rat je iz­me­đu par­ti­za­na i čet­ni­ka za­o­rao du­bo­ku bra­zdu, na­ro­či­to u pra­vo­slav­nom di­je­lu op­šti­ne, pa čet­ni­ka i mu­sli­ma­na u kra­je­vi­ma sa mje­šo­vi­tim sta­nov­ni­štvom. Te­ške rat­ne go­di­ne u do­li­ni Li­ma Ta­di­ja Bo­ško­vić opi­su­je sa sta­no­vi­šta sve tri stra­ne (ko­mu­ni­sti, čet­ni­ci i mu­sli­man­ska mi­li­ci­ja) i do­no­si ime­na nji­ho­vih žr­ta­va. U knji­zi su na­ve­de­na i ime­na po­gi­nu­lih u april­skom ra­tu, Bje­lo­po­lja­ca ko­ji su se u tom pe­ri­o­du za­te­kli na od­slu­že­nju voj­nog ro­ka, pa i ne­vi­nih žr­ta­va, uglav­nom ko­mu­ni­stič­kog re­ži­ma, ko­je autor na­zi­va „Žr­tve li­je­vog skre­ta­nja ko­mu­ni­sta”.
Autor je u knji­zi Srez bje­lo­polj­ski po­di­je­lio na 12 op­šti­na, upra­vo ka­ko je i ad­mi­ni­stra­tiv­no iz­di­je­ljen za vri­je­me i na­kon ra­ta. Bo­ško­vić je i sam iz tih kra­je­va, pa je svo­ju zna­ti­že­lju, lju­bav pre­ma isto­ri­ji i mo­guć­nost ko­ri­šće­nja ar­hiv­ske gra­đe, uz po­moć iz­da­vač­ke ku­će „Pe­gaz” uko­ri­čio u ve­o­ma vri­jed­nu pu­bli­ka­ci­ju. Upa­ko­vao je osno­vu za is­tra­ži­va­če i na­uč­ni­ke ko­ji do­la­ze.
Mr Ve­se­lin Dr­lje­vić